Roditeljski postupci i socioemocionalni razvoj dece

Psiholozi su izveli veliki broj istraživanja pokušavajući da otkriju kako različiti roditeljski postupci utiču na ponašanje i ličnost deteta. Rezultati tih istraživanja ukazali su na postojanje triju dimenzija roditeljskog ponašanja:

Prihvatanje nasuprot odbacivanju

Roditelji pokazuju toplinu prema detetu kad ga prihvataju, razumeju, daju mu podršku i u svom su ponašanju usmereni na njega. Nasuprot tome, odbacivanje uključuje hladnoću, neodobravanje, kažnjavanje i ponašanje usmereno prvenstveno na sebe.Roditeljska toplina povezana je s detetovim prihvatanjem odgovornosti i samokontrolom. Odbacivanje rezultira agresivnošću i otporom prema autoritetu.

Kontrola nasuprot autonomiji

Ova dimenzija odnosi se na ograničenja koja roditelji postavljaju deci u različitim oblastima (ponašanje za stolom, održavanje higijene, urednost, poslušnost, agresivnost, seksualne igre, briga o stvarima u kući). Istraživanja su pokazala da izrazito ograničavajuće roditeljsko ponašanje sprečava kod deteta razvoj nezavisnosti, ali i da nedostatak kontrole dovodi do nepoželjnih posledica.

Doslednost nasuprot nedoslednosti

Uspešni disciplinski postupci su dosledni i jasni. Drugim rečima, dete zna zašto je kažnjeno ili nagrađeno, a na isto ponašanje roditelji uvek reaguju na manje-više isti način. Istraživanja pokazuju da nedosledno kažnjavanje uglavnom ne uspeva da smanji ili ukloni ponašanje koje se kažnjava. Najagresivnija su ona deca čiji roditelji ponekad dopuštaju, a ponekad kažnjavaju agresivno ponašanje.

Kako podsticati socijalni i emocionalni razvoj deteta?

  • Prihvatite dete i pokažite mu to toplim emotivnim ponašanjem
  • Omogućite detetu da se druži i kroz druženje uči prosocijalnom ponašanju.
  • Postavite jasna pravila i ograničenja, ali uvažite, kad je to moguće, i mišljenje deteta.
  • Vodite računa da detetu, kako raste, omogućite više izbora i autonomije.
  • Objasnite zašto ste postavili pravila i ograničenja.
  • Kada nešto zabranite, objasnite detetu da je to zbog loših posledica koje bi usledile i za njega i za druge.
  • Imajte jasno razrađen sistem vrednosti – i u teoriji i u praksi. Mnogi odrasli govore jedno, a sami čine nešto sasvim drugo.
  • Imajte pozitivna očekivanja od deteta. Ponašajte se prema detetu kao da već jeste, ili je u procesu da postane, odgovorna osoba koja brine o drugima i pomaže im.
  • Uvažavajte posebnost svakog deteta, tako da dete gradi i razvija svoje jake strane. Ne prisiljavajte dete da bude to što nije.
Scroll to Top