Jedno od najvažnijih područja ličnog i socijalnog razvoja jeste razvoj samopoimanja (slikeo sebi). Slika o sebi ima tri dimenzije: znanje o sebi, očekivanja od sebe i vrednovanje sebe.
Znanje o sebi
Svako od nas može opisati sebe u terminima uzrasta, pola, visine, težine, boje kose,nacionalnosti, zanimanja, političkog opredeljenja, materijalnog stanja, osobina ličnosti i mnogih drugih obeležja.
Očekivanja od sebe
Istovremeno, osim ideje o onom šta jesmo, imamo sliku i o onome šta bismo mogli biti, dakle imamo očekivanja od samoga sebe. Očekivanja od sebe mogu se pojaviti u obliku idealnog ja i očekivanog ja. Stvarno ja odnosi se na osobine za koje osoba ili ljudi oko nje veruju da ih poseduje. Idealno ja odnosi se na osobine koje bi osoba htela imati. To su njene nade i želje. Očekivano ja odnosi se na osobine za koje osoba ili ljudi oko nje smatraju da ih treba imati, a povezane su sa dužnostima, obavezama i odgovornostima.
Vrednovanje sebe
Treća dimenzija svesti o sebi jeste vrednovanje sebe u pozitivnim i negativnim terminima. Svakodnevno upoređujemo to što jesmo i kakvi jesmo, sa onim što bismo želeli, mogli ili bi trebalo da budemo. Rezultat tih procena jeste samopoštovanje. Ako su procene uglavnom negativne, naše samopoštovanje biće nisko. I obratno, ako su uglavnom pozitivne, naše samopoštovanje biće visoko.
Posledice niskog samopoštovanja
Dete koji prihvata sebe (ima visoko samopoštovanje) u prvom redu sebe razume, dobro poznaje sebe, poznaje svoje jake i slabe strane. Uprkos uviđanju da ima slabih strana, takvo dete ih prihvata, smatra ih normalnim jer zna da ne može biti savršen. On ceni sebe uprkos spoznatim nedostacima.
Dete koji sebe ne prihvata smatra da nema vrednosti i pokazuje znake neprilagođenosti i neuspešnosti. Slika o sebi najviše je pod uticajem roditeljskog vaspitanja, ali značajnu ulogu u tome imaju i vaspitači i nastavnici.
Veliki broj istraživanja pokazao je da nisko samopoštovanje ima mnoge negativne posledice na različite aspekte detetove ličnosti. Navodimo rezultate nekih istraživanja:
Deca koji imaju nisko samopoštovanje manje prihvataju odgovornost za svoj školski uspeh. Ne vide vezu između svog truda i postignutog uspeha nego i uspeh i neuspeh pripisuju sreći, sudbini ili naklonosti nastavnika. Takva deca lakše popuštaju pritisku vršnjaka. Zbog niskog samopoštovanja ne veruju u sebe i svoje mišljenje nego smatraju da drugi znaju bolje i da su češće u pravu.
Deca s visokim stepenom uverenja u sopstvenu kompetentnost pokušavaju rešiti više zadataka, dok oni koji ne veruju u sebe, odustaju od zadatka i pre nego što su ga pokušali rešiti.
Kako pomoći detetu da razvije visoko samopoštovanje?
- Prihvatite dete onakvo kakvo jeste. Postoje različite sposobnosti i veštine i svaka ima svoju vrednost. Postoji više puteva ka uspehu, a ne samo jedan.
- Izbegavajte takmičenja sa svrhom da se pokaže ko je najbolji.
- Detetu se nikad ne sme reći da je za nešto glupo, nesposobno ili kako mu nešto ne ide. To pretpostavlja da će on uvek u tome biti loš, što je retko istina i ima vrlo negativne posledice po detetovo samopoštovanje.
